U današnje vreme vlada pretpostavka da je Isus Hristos razapnut na krst u PETAK i da je vaskrsao tokom radanja sunca na Uskršnju nedelju. Donedavno izgleda niko nije pomišljao ni da posumnja, a kamoli DOKAŽE verodostojnost tradicije o Velikom petku i Uskrsu! U Bibliji piše da je sve potrebno proveriti i DOKAZATI. Dokazi izneseni u ovoj brošuri bukvalno ce Vas zaprepastiti. Postoji samo jedan izvor na ovome svetu na koji se možemo osloniti - Biblija! To je jedini istorijski zapis pomocu koga možemo da DOKAŽEMO cinjenice!

 

 

Na licu mesta nije bilo ocevidaca da potvrde da je Isus uistinu vaskrsao iz mrtvih. Cak ni takozvani "apostolski oci" nisu imali nijedan drugi izvor informacija osim izveštaja koji i nama stoje na raspolaganju. Samim tim tradicija, kao moguci dokaz bilo cega, otpada. To nas navodi da se zapitamo o kakvim to cinjenicama postoje zapisi?

 

Sumnjicavi fariseji su tražili od Isusa da im pokaže neki ZNAK koji bi predstavljao natprirodni dokaz o njegovom Mesijanstvu, na šta je on odgovorio:

 

"Zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i nece mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noci, tako ce biti i Sin coveciji u srcu zemlje TRI DANA I TRI NOCI" (Jevandelje po Mateju 12:38-40).

 

Molim Vas da uzmete u obzir sveopšti znacaj i ogromnu važnost koju ima upravo ova Isusova izjava. On jasno kaže da je JEDINI ZNAK od Njega to što ce Mesija pocivati u grobu od tesanog kamena -"u srcu zemlje"- ni manje, ni više, nego TRI DANA i TRI NOCI.

 

 

Fariseji su odbacivali Isusa, a opet su od njega tražili DOKAZ. On im je dao samo jedno svedocanstvo i to ne cinjenicu da ce sigurno vaskrsnuti, vec VREME koje ce provesti mrtav u grobnici pre vaskrsenja. Dobro razmislite šta to znaci! Tvrdnjom da ce pocivati u grobnici tacno tri dana i tri noci, Isus je stavio na probu samu cinjenicu da je on Vaš Spasitelj. AKO je zaista ostao u srcu zemlje samo tri dana i tri noci, onda je DOKAZAO da je naš Spasitelj! Ako, pak, nije ispunio taj znak, onda na delu nije bio Spasitelj sveta, vec obicni prevarant koga moramo da odbacimo! Nije nikakvo cudo što sotona daje razlog nevernicima da ismevaju starozavetnu pricu o Joni koji je proveo tri dana i tri noci u trbuhu "velike ribe" i što je upravo sotona zacetnik tradicije kojom se u stvari Isus odbacuje kao Mesija!

 

 

Taj jedini natprirodni DOKAZ koji Isus navodi kao znak svog Mesijanstva umnogome muci komentatore i kriticare iz viših društvenih slojeva. Njihovi pokušaji da objasne i potisnu taj jedini dokaz o Hristovom božanstvu idu do krajnjih granica, pa zbog toga oni moraju da iznadu neko objašnjenje za taj fenomen. U protivnom, njihova tradicija vezana za dogadaje na Veliki petak i Uskrs pada u vodu! Jedan komentator tvrdi: "Naravno, znamo da je Isus zapravo ostao u grobnici pola vremena nego što je mislio!" Neki analiticari do te mere namecu verodostojnost svojih tumacenja da cak zahtevaju da poverujemo da "izraz 'tri dana i tri noci', u originalnom grckom tekstu Novog Zaveta znaci tri vremenska PERIODA koja su mogla da traju danju ili nocu !" Isus je, kažu oni, smešten u grobnicu pred zalazak sunca u petak, a u nedelju ujutru je ustao tokom izlaska sunca. Gledano tako, ukupno vreme koliko je Isus bio u grobu trajalo je dve noci i jedan dan.

 

Dan i noc po Bibliji

 

Biblijska definicija o vremenskom trajanju dana i noci veoma je jednostavna. Cak isti kriticari priznaju da izraz "tri dana i tri noci" na maternjem jeziku proroka Jone (hebrejskom) podrazumeva period od 72 sata. Drugim recima, u tom jeziku se podrazumeva da svaki dan i svaka noc traju po dvanaest casova. Obratite pažnju na Knjigu proroka Jone 2:1:

 

"I Jona bi u trbuhu ribljem TRI DANA I TRI NOCI!"

 

Kriticari priznaju da su ova tri dana i tri noci ukupno trajali 72 sata. Isus je naglasio da ce i On biti u grobu isto onoliko koliko je Jona bio u ribljem trbuhu - tri dana i tri noci. Jona je ostao u svom "grobu" 72 casa (vidi 3. stih, glava druga u Knjizi proroka Jone), nakon cega ga je Bog natprirodno vaskrsao. Riba ga je izbacila na suvo i on je otišao u Ninivu da prenese njenim stanovnicima Božije upozorenje. Nakon tog dogadaja Jona je postao spasitelj tog grada. Po istom principu Isus je trebao da pociva u grobu 72 sata, a potom da Ga Bog vaskrsne i da On postane Spasitelj celog sveta. Da li je Isus znao koliko sati ima u jednom danu i jednoj noci? Evo njegovog odgovora:

 

"Nije li dvanaest sahata u danu... A ko ide NOCU spotice se" (Jovan 11:9-10).

 

Obratite pažnju na to kako Biblija definiše treci dan pošto se u Jevandeljima uzastopno istice da je Isus ustao TRECEG DANA. Pogledajte kako Biblija odreduje vremenski period koji treba da protekne do dolaska "TRECEG DANA": u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:4, Bog "rastavi svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noc. I bi vece (tama) i bi jutro (svetlost), DAN PRVI... I bi vece (tama) i bi jutro (svetlost), DAN DRUGI... I bi vece (ukupno tri tamna perioda koja se zovu "noc" - tri noci) i bi jutro (tri perioda svetlosti koja se nazivaju "dan" - tri dana), DAN TRECI" (Prva knjiga Mojsijeva 1:4-13). To je cista biblijska definicija o danu i noci koja objašnjava i racuna vreme navedeno kao"treci dan" - gde vidimo tri perioda tame po imenu "noc" i tri perioda svetlosti koja se zovu "dan". To su, dakle, tri dana i tri noci. A Isus je kazao da svaki dan i svaka noc traju po dvanaest casova. Stoga tri dana i tri noci ukupno traju 72 sata! To je valjda dovoljno ubedljivo, jer svaki osnovac može da izvede takvu prostu racunicu. Neka je sva slava Bogu koji je otkrio svoje jednostavne istine prostima, a sakrio ih od premudrih i razumnih!

 

Gde se krije greška?

 

Gde se krije greška u tim jasnim, jednostavnim recima Isusa Hrista? Otkud premudri i razumni teolozi ZNAJU da je Isus razapnut u Veliki petak i da je ustao na Uskršnju nedelju? Odgovor je veoma jednostavan: ne znaju, pošto to nije istina, vec puka tradicija koja se od malena uci i preuzima od drugih, a da se na nju ne obraca nikakva pažnja! Isus upozorava na "ukidanje Božije reci svojim PREDANJEM (tradicijom)" (Marko 7:13).

 

Ispitali smo dva svedocanstva u Svetom pismu - u Jevandelju po Mateju i Knjizi proroka Jone i oba kažu da je Isusovo telo pocivalo u grobu tri dana i tri noci koje se u Svetom Pismu jasno definišu kao vremenski period u trajanju od 72 casa. Sada cemo istražiti još cetiri svedocanstva u Svetom Pismu koja dokazuju potpuno istu cinjenicu. Obratite pažnju na Jevandelje po Marku 8:31:

 

"I poce ih uciti da Sin coveciji mora mnogo da postrada i da bude odbacen od starešina, prvosveštenika i književnika, da ce ga ubiti i POSLE tri dana ce vaskrsnuti".

 

Ovo i osnovac može da shvati: Ako je Isus ubijen u petak, pa je ustao nakon jednog dana, Njegovo vaskrsenje je moralo da bude u subotu uvece; da je vaskrsao nakon dva dana, to je moralo da se dogodi u nedelju uvece; a da je ustao NAKON TRI DANA, to vaskrsenje je moralo biti u ponedeljak uvece! Pažljivo istražite šta kaže ovaj tekst! Nijednom aritmetickom operacijom nije moguce izvesti ništa manje od punih 72 casa, odnosno tri dana i tri noci koji su vezani za Isusovo vaskrsenje iz mrtvih koje se dogodilo tri dana nakon što je razapnut na krst! Da je On ostao u grobu od smiraja sunca u petak do uranka u nedelju morali biste da iscepite navedeni tekst iz svoje Biblije, ili da odbacite Isusa Hrista kao svog Spasitelja! Ako je Isus ustao nakon tri dana, onda to nije moglo da bude ni sekund više, ili manje, od 72 sata!

 

Sada pogledajte Jevandelje po Marku 9:31 gde piše: "... i ubice ga, a kad ga ubiju posle tri dana ce vaskrsnuti". Vreme o kojem govori taj stih je moralo da traje izmedu 48 sati i 72 sata i ni sekundu VIŠE, a Isus je morao da ustane nakon tri dana! Dakle, on nije mogao da vaskrsne u periodu od zalaska sunca u petak do nedelje ujutru zato što to vreme traje samo 36 casova! Odnosno, po toj teoriji Isus je vaskrsao sredinom drugog dana od trenutka kada su ga ubili.

 

Isusove reci citira i Matej 27:63: "POSLE TRI DANA vaskrsnucu". Nijednom racunicom nije moguce dokazati da je vremenski period od tri dana nakon Isusove sahrane trajao manje od 72 sata! U Jevandelju po Jovanu 2:18-22 "odgovori Isus i rece im: srušite ovaj hram, pa cu ga za tri dana podici... No ON je govorio o hramu svoga tela". Podici nešto ZA tri dana nakon uništenja, raspeca i sahrane nije moglo da traje više od 72 sata. Ako prihvatamo sva navedena biblijska svedocanstva moramo zakljuciti da je Isus ležao u grobu tacno tri dana i tri noci, to jest 72 casa. U suprotnom jedini natprirodni dokaz koji On istice kao znak svog Mesijanstva pada na ispitu!

 

Kada je vaskrsao?

 

Usredsredite svu pažnju na sledecu cinjenicu: da bi ostao u grobu tri dana i tri noci - 72 sata, naš Spasitelj je morao da vaskrsne tacno u isto DOBA DANA kada su ga sahranili! Pokušajmo da shvatimo koliko je suštinski važna upravo ta cinjenica! Ako otkrijemo doba dana kada je sahranjen, saznacemo i doba dana kada je vaskrsao iz mrtvih! Ako su, recimo, Isusa sahranili pred izlazak sunca, On bi ostao mrtav sva tri dana i noci, pa bi tri dana kasnije morao da vaskrsne u isto doba dana - prilikom izlaska sunca! U Jevandeljima piše da je Isus povikao sa krsta nešto posle "devetog casa", što je tri sata popodne po starom jevrejskom racunanju vremena (Matej 27:46-50, Marko 15:34-37 i Luka 23:44-46).

 

Dan kada su razapnuli Isusa na krst bio je "priprema" uoci "subote", kao što piše u Jevandeljima po Mateju 27:62, Marku 15:42, Luci 23:54 i Jovanu 19:14. Prevodioci ovih stihova u Novom Zavetu proizvoljno su odabrali termin "petak" na drugim jezicima. U originalnom grckom tekstu nema nikakvih indicija da je tog dana bio petak, vec se jasno istice da je tada trajala "priprema" za subotu. Razlog za ubacivanje "petka" je to što su se prevodioci trudili da potkrepe vec pomenutu tradiciju o Velikom petku i Uskrsu. Taj dan pripreme, u skladu sa racunanjem vremena koje nalazimo u Bibliji, završio se zalaskom sunca (Treca knjiga Mojsijeva 23:32). Ali vidimo da je Isus pogreben još pre nego što se taj dan završio, to jest pre smiraja sunca (Matej 27:57 i Luka 23:52-54). Apostol Jovan dodaje u svom Jevandelju (19:42): "Pošto je ovaj grob bio blizu - zbog judejskog petka - sahraniše tu Isusa". U originalnom grckom tekstu ne piše "judejski petak", nego "dan pripreme".

 

Prema zakonima kojih se Jevreji pridržavaju, svi mrtvaci moraju biti sahranjeni pre pocetka šabata (subote) ili praznika. Zato je Isus sahranjen istoga dana kada je preminuo, pre zalaska sunca (negde posle tri sata). Prema tome, dobro obratite pažnju na sledecu cinjenicu: HRISTOVO TELO JE SAHRANJENO KASNO POPODNE izmedu tri sata i zalaska sunca, što smo vec dokazali navedenim biblijskim citatima. Stoga je nakon tri dana Isus morao da VASKRSNE u poslepodnevnim casovima treceg dana, što znaci da se vaskrsenje nije odigralo tokom izlaska sunca, vec u kasnim poslepodnevnim casovima pre zalaska sunca! Mada ova cinjenica može da prenerazi citaoce, to je cista biblijska istina! Da je Isus ustao u bilo koje drugo doba dana, to bi znacilo da nije pocivao u grobu tri dana i tri noci! Samim tim On ne bi uspeo da dokaže, jedinim znakom istinitog Mesije, da je on taj Sin živog Stvoritelja! Ili je Isus ustao oko zalaska sunca kada se bližio kraj treceg dana, ili nije Hristos (Mesija)! Tim jednim znakom on je stavio sve na kocku i poljuljao vekovnu tradiciju! Možemo samo da budemo zahvalni Bogu što je Njegova istina ostala sacuvana tokom mracnih vekova ljudske istorije kako bi zasijalo svetlo istine ako su naša srca i razumi još uvek voljni da je prihvate! Zato možemo da velicamo Božije ime! Da li volite ili prezirete istinu kada Vam se otkrije? Ili Vam je možda draža tradicija za koju ste culi? "Ko prezire rec (Božiju), sam sebi udi!" Uskliknimo uglas sa carem Davidom: "Kako su mi nedokucive pomisli tvoje, Bože!"

 

Kog dana?

 

Dakle, kog dana je vaskrsao Isus? Prve osobe koje su ga potražile bile su Marija Magdalena i njene drugarice. Sa tim ciljem su i došle na grob veoma rano u nedelju - prvog dana u sedmici. Napolju je još uvek bilo mracno (Marko 16:2, Luka 24 :1 i Jovan 20:1). Vecina ljudi pretpostavlja da se u tim tekstovima tvrdi da Isus vaskrse u nedelju ujutru kada je izlazilo sunce. Ali takva tvrdnja ne postoji u ovim tekstovima! U nedelju ujutru - dok još nije osvanulo - žene su zatekle otvorenu grobnicu u kojoj Isusa više nije bilo! Vidite da andeo kaže: "VASKRSAO JE, NEMA GA OVDE". Procitajte isto u Jevandelju po Marku 16:6, Luci 24:3, Jovanu 20:2 i Mateju 28:5-6. Isus je USTAO još pre nego što je sunce izašlo u nedelju ujutru. Sasvim sigurno! Jer On je napustio grobnicu KASNO POPODNE pred zalazak sunca. Pošto znamo da se Njegovo vaskrsenje odigralo kasno popodne tokom dana u koji je ustao - pre nego što je osvanula nedelja - onda slobodno možemo da zakljucimo da je Hristos vaskrsao u subotu popodne! Ta subota završila se zalaskom sunca kada zapocinje prvi dan u sedmici - nedelja. Stoga nedeljno vaskrsenje ne postoji pošto je Isus Hristos ustao iz mrtvih na subotu!

 

Da li je ispunio svoj znak?

 

Sve pociva na pretpostavci da je Isus ispunio svoj jedini ZNAK tako što je ležao u grobnici tri dana i tri noci. Svi dokazi polaze od onoga što je Isus tvrdio pre nego što su ga razapnuli na krst. Ali neki kriticari i doktori bogoslovije nam kažu da je Isus pogrešio. On je po njima ostao u grobu samo POLOVINU vremena koje je predvideo.

 

Da li možemo da nademo DOKAZ koji potvrduje da je Isus ostao u grobu tacno onoliko koliko je prorekao? Primeticete u Mateju 28:6 da andeo Gospodnji svedoci o necemu što sada prilažemo kao DOKAZ: "Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što rece". Iz toga se jasno vidi da Isus ustade kao što rece, to jest da je vaskrsao tacno u VREME koje je naveo! Dakle, od andela Gospodnjeg imamo dokaz zapisan u svetoj Božjoj Reci da je Isus zaista ispunio svoj znak. Ostao je u zemlji tri dana i tri noci, a potom je vaskrsao u subotu popodne, a ne u nedelju ujutru!

 

Još jedan dokaz da je Isus ležao u grobu citav vremenski period, kako je i ocekivao, nalazi se u Prvoj Korincanima 15:3-4:

 

"Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe - PO PISMIMA, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut treceg dana - PO PISMIMA". Isusova smrt i pogreb nisu u suprotnosti sa pismima (onim što piše u Svetom Pismu), nego u skladu sa pismima. Nakon Njegove sahrane u sredu došao je i TRECI DAN - subota. Cela tri dana, tokom kojih je ležao u grobu, završila su se u subotu popodne uoci zalaska sunca, a nikako u nedelju ujutru.

 

Kog dana je razapnut?

 

Sada više nije teško odrediti dan kada je Isus razapnut na krst. Tri dana pre Njegovog vaskrsenja u subotu bila je sreda. Kao što samo ime kaže, sreda je središnji dan u nedelji, cetvrta u sedmodnevnom ciklusu. Isus je razapnut na krst u SREDU, usred sedmice, gde je umro nedugo posle 3 sata popodne. Ukopan je pred smiraj sunca u sredu predvece. Sada možete sami da izbrojite tri dana i tri noci! Njegovo telo je pocivalo tri noci - u sredu, cetvrtak i petak uvece i tri dana - cetvrtak, petak i subotu, a vaskrsao je kasno popodne u subotu (šabat) nešto pre zalaska sunca. Isus je ustao u isto doba dana kada su Ga sahranili tri dana uoci vaskrsenja! Zato Njegovo telo nije bilo u grobnici još pre izlaska sunca u nedelju ujutru, jer je On VEC BIO VASKRSNUT!

 

Znacajno je zapaziti i to da je prema Danilovom prorocanstvu o "sedamdeset sedmica" (Knjiga proroka Danila 9:24-27) Isus trebao da bude pogubljen "u polovinu nedelje". Mada se ovo prorocanstvo odnosi na princip "dan za godinu", po kome sedamdeseta sedmica predstavlja sedam bukvalnih godina, ostaje cinjenica da je Isus "pogubljen" tri i po godine nakon pocetka Njegove zemaljske službe. Ali, znacajno je i to da je "pogubljen" usred bukvalne sedmice!

 

KOJA od subotâ posle raspeca?

 

Sada cemo se osvrnuti na primedbu koju neki imaju na iznesene dokaze, a to je ujedno i glavna poenta koja dokazuje istinu o kojoj ovde govorimo. Možda ste uocili da Sveto Pismo kaže da je dan nakon što je raspet Isus bila subota. Zbog toga ljudi slepo prihvataju vekovno predanje da je Isus razapnut na krst u petak! Koristeci se izveštajima iz sva cetiri Jevandelja pokazali smo, medutim, da je Isus razapnut na krst u sredu koja se navodno zvala "petak", pošto u originalnom grckom Novom Zavetu piše "dan pripreme". Drugim recima, sreda u koju je umro Isus bila je dan pripreme za ŠABAT (subotu). Ali na koju subotu se mislilo kada su pisani ti tekstovi? Jovanovo Jevandelje ima definitivan odgovor: "A beše dan (pripreme) UOCI PASHE" i "Jer je ona subota bila VELIKI DAN" (Jovan 19:14, 31).

 

Šta znaci "VELIKI DAN"? Svaki Jevrejin može Vam reci da se to odnosi na sveti dan, ili godišnji praznik i da su stari Izraelci slavili sedam takvih praznika. Praznici se takode zovu SUBOTE (šabati) i imaju utvrdene kalendarske datume, ali ne padaju uvek na isti dan. To je slucaj i sa uobicajenim rimskim praznicima koji se slave u današnjem svetu. Tako godišnja subota može da padne u ponedeljak, cetvrtak, ili nedelju. Provera sledecih tekstova pokazace da je svaki godišnji praznik subota: Treca knjiga Mojsijeva 23:24, 16:31, 23:39, 23:15 i 23:26-32. Obratite pažnju na Jevandelje po Mateju 26:2: "Znate da je za dva dana Pasha, i Sina covecijeg ce predati da ga raspnu". Ako nastavite u tom poglavlju, videcete da je Isus razapnut NA PASHU, cime se namece pitanje - šta je to Pasha?

 

Pasha je praznik još iz vremena staroga Izraela koji se slavi kao secanje na izbavljenje Izraelaca iz Egipta. Ona predstavlja prasliku raspeca Isusa Hrista i simboliše oslobodenje Izraela od greha. Kako je izgledala izvorna Pasha možete videti u dvanaestoj glavi u Drugoj knjizi Mojsijevoj. Izraelci su svake godine za tu priliku morali da zakolju jagnje i namažu njegovu krv iznad ulaznih vrata i na dovratak. Gospod je prošao pored svake kuce na kojoj je bilo krvi i poštedeo je smrti. Dan posle Pashe je sveti sabor ili godišnja subota koja pocinje uvece. U Bibliji možete da pratite datume ovih svetkovina:

 

"A prvoga meseca cetrnaesti dan da je PASHA GOSPODU. A petnaesti dan toga meseca PRAZNIK" (Cetvrta knjiga Mojsijeva 28:16-17).

 

Godišnje klanje pashalnog jagnjeta obavljalo se cetrnaestog dana u prvom mesecu. Taj cin predstavljao je prototip Isusa Hrista, Jagnjeta Božijeg koje je na sebe uzelo grehe ovog sveta. Hristos je PASHA žrtvovana za nas (Prva Korincanima 5:7). Isus je zaklan istoga dana kada se u starozavetnim vremenima klala PASHA! On je razapnut na krst 14. Aviva, prvog jevrejskog meseca u godini. Nakon Pashe dolazi Praznik beskvasnih hlebova (koji Jevreji takode nazivaju Pasha (Pesah), mada je rec o zasebnom prazniku koji pada na noc iza Pashe i traje sedam dana). Prvi dan Praznika beskvasnih (presnih) hlebova se smatra godišnjom subotom. PASHA pada dan uoci Praznika beskvasnih hlebova, pa je samim tim i priprema za taj praznik.

 

Tako je Pasha bila dan pripreme za VELIKI DAN koji beše ona (godišnja) subota koja uvek pada na isti datum - 15. Aviv. Ali, buduci da je to godišnja, a ne sedmicna subota, taj praznik može pasti u bilo koji dan u sedmici. Cesto se dogodi da Jevreji drže taj praznik - "veliki dan subotu" u CETVRTAK. Tako je recimo Praznik beskvasnih hlebova pao na cetvrtak 1952, 1955, 1959. i 1962 (kao i 1996, 1999. i 2000, kada autor vec uveliko nije bio medu živima - prim. prev.). U jevrejskom kalendaru se jasno vidi da je Isus razapnut na krst u dan Pashe - 14. Aviv, a da je Pasha te godine pala u sredu. Dan kasnije, na godišnju subotu, bio je CETVRTAK. U sredu popodne, dan pripreme na koji su ubili Isusa, Josif iz Arimateje je žurio da Ga sahrani pre zalaska sunca. Po Bibliji, novi dan pocinje zalaskom sunca, pa je tada pocinjala godišnja subota - praznik kada se ništa ne radi. Dve razlicite subote - prva godišnja, druga sedmicna - pale su u intervalu izmedu Isusove smrti i Njegovog vaskrsenja.

 

 

Neko ce sigurno primetiti Jevandelje po Marku 16:9 i odmah izvesti zakljucak kako je Isus vaskrsao u nedelju. Ako procitate celu recenicu, videcete da u ovom stihu uopšte nema takvog podatka. Izraz "vaskrsao" ili "ustavši" je u prošlom vremenu. U nekim prevodima Biblije (Carnicevom, na primer) stoji pogrešna interpunkcija, jer stih treba da glasi: "A kada je vaskrsao, rano u prvi dan nedelje javi se prvo Mariji Magdaleni". U pravilnim prevodima stoji rec "ustavši" - što je svršena radnja, pa tekst tacno prenosi ono što je autor hteo da kaže: vec vaskrsli Isus javio se Mariji Magdaleni u nedelju dok je još bilo rano, pre nego što se razdanilo. U kakvom se stanju nalazio Isus tog prvog dana u sedmici pre obdanice? Da li piše da je ustajao ili vaskrsavao? Ili možda da ustade ili vaskrse? Nijedno od toga! Kada se ukazao Mariji Magdaleni tog ranog jutra u prvi dan u nedelji, Isus je vec bio vaskrsnut. Pa, naravno! Sasvim je prirodno da je u nedelju ujutru On vec bio u vaskrsnutom stanju kada je dan pre toga ustao iz mrtvih kasno popodne, pre zalaska sunca; a nedelja, po biblijskom racunanju vremena, pocinje nakon zalaska sunca, pa ovaj biblijski tekst ni u kom slucaju ne pobija mnoštvo onih koje smo vec citirali.

 

Jevandelje po Luci 24:21 je drugi stih koji može da deluje zbunjujuce: "I pri svem tom danas je treci dan KAKO SE TO DOGODILO". Izraz "svem tom" podrazumeva da je rec o svim dogadajima vezanim za Isusovo vaskrsenje: hapšenje, predavanje na sud, razapinjanje na krst te pecacenje grobnice i postavljanje straže da je cuva. Prostudirajte tekst od 18-tog do 20-tog stiha gde se govori o "svem tom", a potom Jevandelje po Mateju 27:62-66. "To", dogadaji koje Luka sažeto opisuje recima "i pri svem tom", nisu se završili sve do cetvrtka kada je postavljena straža pred Isusovu grobnicu. Tekst kaže da je nedelja treci dan otkada se sve to izdešavalo. Sveukupan tok dogadaja, od hapšenja Isusa Hrista do postavljanja straže na njegov grob, okoncao se tek u cetvrtak. Treci dan nakon cetvrtka jeste nedelja. Ali nedelja ni u jednoj varijanti ne može da bude treci dan posle PETKA. To znaci da gornji tekst ne može da posluži kao dokaz da je Isus razapnut na krst u petak.

 

 

Postoji jedan biblijski tekst koji je suštinski bitan za temu o vaskrsenju Isusa Hrista. To je ujedno kljucan i konacan DOKAZ o zapanjujucoj istini koju smo ovde izneli. Naime, taj tekst otkriva da Novi Zavet u originalu (na grckom jeziku) spominje dve subote. Ova kljucna cinjenica zatajena je u svim prevodima Novog Zaveta. Pronadite Jevandelje po Mateju 28:1. U njemu piše: "A posle subote..." Primetili ste u tom stihu da je "subota" u jednini. Ali u originalnom grckom tekstu stoji MNOŽINA.

 

Prema Jevandelju po Marku 16:1, Marija Magdalena i njene drugarice nisu mogle da kupe i pripreme mirise za pomazanje Isusovog tela DO ZAVRŠETKA SUBOTE. No, nakon pripremanja mirisa žene su POCINULE U SUBOTU U SKLADU SA ZAKONOM - Jevandelje po Luci 23:56. Pažljivo proucavajte ova dva teksta. Postoji samo jedno moguce objašnjenje za taj fenomen.

 

Posle Isusove sahrane nastupio je "veliki dan subota", pocetak biblijskog Praznika beskvasnih hlebova. Jevreji smatraju taj neradni dan godišnjom subotom. Te godine Praznik beskvasnih hlebova je pocinjao u cetvrtak, pa su žene tek u PETAK mogle da kupe i pripreme mirise i miro. Nakon toga su se odmorile u sedmicnu subotu (šabat), u skladu sa Božijom zapovešcu datoj u Drugoj knjizi Mojsijevoj 20:8-11! Uporedivanjem tekstova iz Jevandelja po Marku i Luci dobijamo DOKAZ da su nakon Isusove smrti usledile DVE subote koje razdvaja jedan (radni) dan! U protivnom, ta dva teksta protivrece jedan drugome.

 

PRAVA ISTINA o tome u koji dan je Isus Hristos razapnut na krst i kada je vaskrsnut iz mrtvih ubrzano se širi po celom svetu. Hiljade ljudi najzad pocinju da shvataju kako su se stvarno odvijali ti dogadaji. Casopis "Sunday School Times" je štampao clanak na tu temu, a Oksford Univerzitet u Engleskoj, u svom izdanju Biblije, donosi tabelu koja dokazuje ovu novootkrivenu biblijsku istinu. Za sve to možemo da zahvalimo samo Bogu! Jer, iako su istine koje su zapisane u Njegovoj Reci potisnute i zagubljene tokom mracnog doba ljudske istorije u kome je vladalo sujeverje, otpad od istinite vere i krivotvorene doktrine, sama Biblija je brižno sacuvala svoju izvornu istinu. Tako mi danas možemo da proucavamo Bibliju kako bismo se pokazali vrsnima pred Bogom. Isto tako možemo da istražujemo i pronalazimo istine koje su tako dugo ostale sakrivene u toj knjizi. Kakva izvanredna studija! Kako je samo dragocena Božija Rec!

 

Cela istina još uvek nije izašla na videlo. Krenimo da je tražimo ne bismo li otkrili još više! Neka naša duhovna hrana bude cista BOŽIJA REC. Jer ako odbacimo istinito svetlo Bog ce, sasvim sigurno, da odbaci nas! Radujmo se u istini zbog koje valja dati slavu i hvalu samome Bogu!